О књизи: 1990 / Одувек сам био заинтересован да читам или слушам приче о бродовима: на крају крајева, сваки од њих има своју судбину, понекад не мање задивљујућа од судбине особе. Сваки брод је леп на свој начин. Изумити и изградити брод није лако. Људи пате годинама, понекад доносе радосна открића, а понекад трпе горке неуспехе И коначно сам одлучио да напишем књигу о историји бродоградње. И чим сам почео да пишем, одмах сам почео да се сећам разних згода из своје службе у морнарици, сећам се када сам још био питомац у поморској школи, први пут смо ишли на море на једрилици дува јак ветар, макните се са обале, - упозори нас стари чамац Пре него што смо стигли да прошетамо морем сат-два, ветар је ојачао, таласи су се подигли и почели да нас плављују. „Зашто морамо да идемо даље од обале? Напротив, треба да будемо ближе – нећемо се удавити близу обале“, одлучили смо и уперили прамац чамца ка најближем рту. Али врло брзо се из воде појавило камење са свих страна. Чамац је почео да их удара, а једро и јарбол су лежали на води. Сви питомци су морали да скоче преко палубе, падајући са стена и стрмоглавећи се у воду, удаљавају чамац од обале, стављају га на равну кобилицу и што пре изађу на отворено море. Тамо су нас љуљали и прскали, али више није било претње да се разбијемо о стене. Тада ми је први пут пала на памет проста мисао да су људи, пре него што су научили да прелазе мора, вероватно дуго остајали близу обале. и платили за то својим животима . И сама уметност изградње морских пловила такође је рођена дуго и тешко. Ова књига ће причати о дугом путу који је водио од првог сплава до модерног брода на нуклеарни погон. В. Сакхарнов